Kada na jugu Kosova ne bude Srba, neće biti ni problema, neće postojati nijedna prepreka da se otvoreno, da ne kažem ružnu reč transparentno, raspreda o podeli Kosova koja je sve samo nije fer...upravo su to reci MINISTRA ODBRANE sutanovca gde se jednom "nespretno" izrazio da im jos uvek probleme prave Srbi a ne Albanci odnsosno kada na KIM ne bude SRBA prestace i problemi!Sjajno ste sve napisali ali valjda nece biti toga Srbina koji ce prizmati KIM,Laznu Drzavu, kao samostalnu!
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 28 jun 2010 17:09
Mile
Bojan je to lepo primetio. Autorka teksta se pogubila u pokušajima da pronađe poentu i otišla u pravcu u kom, možda, nije želela. Inače, osnova za polemiku na ovu temu ima na pretek, ali je članak negde na pola puta "počeo da zanosi ulevo".
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 28 jun 2010 18:32
Melkijades
U najformalnijem mogućem smislu - ne retko - ne uspevam da razumem pisanje Ane Radmilović. Da li je to njena prednost, a moj nedostatak?!
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 28 jun 2010 18:38
Jasna Simonović
De jure...lepo bi bilo da se na Kosovu i Metohiji, kao i širom Srbije i šire, vrati vlasništvo onome kome pripada, koje god nacije bio...
De facto...lepo bi bilo da ne "kupuju nekretnine, poneki diplome a neki i radna mesta" jer to je "skupo" za svakog čoveka koje god nacije bio...
Lepo bi bilo da se "de jure" i "de facto" negde sretnu ....(šta će pod "svetiljkom", kad mogu "u zvezdi"...Al sam bistra, zar ne? To je zato što dolazim sa teksta o Holivudu, pa su mi se umešale filmske scene!)
Ana, baš mi se sviđa vaš članak ...Nekako je baš, po srpski, fer napisan...
A fer bi zaista bilo i da ljudi žive u nekoj državi, kao što reče Haradinaj, barem dok države globalno odumiru kao što smo učili u "Predvojničkoj obuci"...
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 28 jun 2010 19:43
gorštak
Grubo rečeno, da se vratim na početak priče, sever Kosova jeste srpski dok je jug Kosova zaista albanski, međunarodne zajednice, niskih činovnika kakve na Kosovo šalju države koje su priznale nezavisnost ove „države“, svačiji je – i najmanje je srpski.
I sve manje će biti srpski. To je de fakto tako.
De jure, Kosovo je i dalje deo Srbije. Dok god se neko ne dogovori da smo pristali na promenu granica. Od tog trenutka, ukoliko do podele uopšte i dođe, a sve izgleda kao da neće, onih 7 od 15 posto a 1,05 posto Republike Srbije – biće Srbija. Ostatak neće biti ništa.
Redakcija NSPM nije morala baš na sam Vidovdan da nam priušti ovaj Radmilovićkin defetizam, koji je već postao poslovičan. Mogla je umesto toga da postavi neki junačkiji tekst, da malo obodri pali srpski duh. ''To je de fakto tako'' ( da Kosovo navodno nije srpsko ) zaključuje ona samouvereno, reklo bi se i zlurado. Ana Radmilović zaboravlja da Istina nije ''zbir činjenica'' i da bilo koje ''de fakto'' nije nešto nepomerivo i nepromenljivo. I Bog učestvuje u istoriji, kao i mnogi razumu neobjašnjivi faktori koji čine da se dojučerašnje pobede za tili čas pretvaraju u katastrofalne poraze, što pokazuju primeri svih istorijskih osvajača. Sramotno je prema tome razmišljati o ''podeli Kosova'', pristajati na bedno cenkanje sa zlikovcima i osvajačima čak i oko većeg dela teritorije, a kamoli oko njene mrve( 1,05 %). Nemamo mi šta da pregovaramo oko teritorije koja je NAŠA ne samo ''de jure'' nego i ''de fakto'' u nekom višem smislu.
Danas sam gledao Šotrin ''Boj na Kosovu'', koji me je uprkos mnogim umetničkim i tehničkim propustima ispunio junačkim i plemenitim osećanjima ( za razliku od ovog Radmilovićkinog teksta ). Ih da je nekog Lazara i Obilića da pozovu kao pre šesto godina, iz ovih stopa bih se digao, i peške ako treba!
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 28 jun 2010 21:07
sergios
Sa duhovnog stanovista Bog je taj koji se nalazi iza kulisa istorije i "istorijskim nepravdama" ali i "istorijskim pravdama" isplacuje licne i nacionalne vrline i mane.U tom smislu sudbina Kosova je apsolutno u nasim rukama.Kada se Srbi vrate svetosavlju a odbace evrohedonisticku utopiju mozemo se nadati nacionalnoj obnovi.
Sa cisto istorijskog stanovista samo 20-i vek nam je pokazao da su veliki i neocekivani prevrati moguci u svega nekoliko godina.
Zbog toga uzimam sebi pravo da "realnu malodusnost" teksta nazovem defetizmom.Kosovo je mit,srz nacionalnog identiteta,istorijski putokaz,sistem vrednosti.Ne moze se vagati,seci,prodavati.KOSOVO JE SRPSKO,bez obzira na istoriski momenat u kojem ga posmatramo.
Malodusnost je zarazna,ali su isto toliko zarazni borbenost i optimizam.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 28 jun 2010 21:21
dežurni krivac
Da li je moguće da će vam/nam opet Ana biti kriva!? Pa šta ako je Vidovdan? Zar nije dostojno i dostojanstveno obeležen na NSPM? Imate tekstove Sprema i Vučelića, kao i u arhivi antologijski tekst gospodina Vukadinovića. Možda Anin tekst nije baš najjasniji, ali nije jasna ni situacija na Kosovu i sa Kosovom, a pogotovo u vezi sa tom famoznom "podelom". Najlakše je sad galamiti, kritikovati Anu i busati se u grudi. Realan uvid u stanje na terenu je pretpostavka realne procene i dobre strategije. A videli smo gde su nas sve odvele pogrešne predstave i razne vrste samoobmana.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 28 jun 2010 21:23
Ultravoice
Ne razumem cemu kritike autorki. Treba nam istinito reci kako stojimo i koje su perspektive trenutno, jer je to mozda jedini nacin da se trgnemo.
Reci gorku istinu nije defetizam, vec prvi korak ka prihvatanju iste od strane svih nas. Kad prihvatimo realnost radicemo na tome da je promenimo u svoju korist.
A realnost je takva da je 15% nase teritorije de fakto okupirano, sa de fakto minimalnim projektovanjem srpskog interesa (interesa srpske drzave) na tom delu teritorije. Realnost je da deo medjunarodne zajednice, mimo svih prava na kojima pociva ta ista zajednica, vec 20 godina radi na razbijanju bilo kakve ideje o suverenoj srpskoj, a ranije jugoslovenskoj, drzavi (ne zato sto nas mrze, vec zato sto takav razvoj dogadjaja odgovara mnostvu razlicitih manjih ili vecih, licnih ili kolektivnih, interesa). Realnost je da je mreza tih interesa jaca, veca i sira nego sto vecina nas spoznaje (iako projekcije svih tih uticaja vidimo u nasoj realnosti). To nije nikakva mitomanija, ili teorija zavere, to je uprosceno konstatovanje nasih okolnosti.
Sto vise tih stetnih interesa, ciji smo taoci i zrtve, prepoznamo, to ce nam cela slika biti jasnija a sa njom i razne mogucnosti da njome manipulisemo u nasu korist. Sto bolje polje poznajemo te interese, to cemo lakse manipulisati njima. Dakle u nasem je interesu da ih demistifikujemo. Primer bi mogao da bude uticaj koji CIA ima u celom projektu. Prvi interes te agencije na pitanju Kosmeta, je nesmetani trafiking i ditribucija heroina iz Afganistana ka Evropi. To je moguce sa kvazi narko drzavom Kosovo. To je cinjenica, i sto pre je prihvatimo pre cemo raditi na tome da hermeticki zatvorimo granice Crne Gore i Srbije za trafiking. Pored ociglednih benefita, takva akcija bi nanela znacajan udarac jednom interesu koji nas drzi kao taoce.
Trenutna politika Beograda nas vodi u pravcu koji autorka fenomenalno konstatuje, sto nikako ne treba stavljati njoj na dusu.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 28 jun 2010 21:29
Neofit77
Kao što neko reče, nije morao barem za Vidovdan da osvane ovakav tekst. Mislim da je dosta defetizma i kukanja, situacija sada jeste očajna, ali smo sami krivi.
Nadam se da će posle ovako jadne i očajne generacije doći generacija kakva je bila na početku prošlog veka, ukoliko tako ne bude, nebitno, nećemo više ni postojati, i to ne samo na Kosovu.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 28 jun 2010 22:10
Jug
Tu nema šta da se deli, pitanje Kosova ostaje do daljeg odloženo dok se situacija u našaoj korist ne promeni.
Zapad vidi da su pogrešili i sad nas požurkuju da im legitimišemo njihovu otimačinu. Neka se oni u sopstvenom soku kuvaju bez industrije i u ovisnošću zapadne pomoći. Jednoga dana će Kosovo pasti u srpsko krilo kao zrela kruška.
U ostalom za bilo koje pregovore nemože se uzeti sadašnji status kvo, nego onaj pre proterivanja srba. Jer bi se u suprotnom njihov zločin samo nagradio.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 28 jun 2010 22:11
Mislim stvarno
Da se napiše ovakav tekst, nije potrebno boraviti na Kosovu. Može i odavde.
Preporuke:
0
0
12
ponedeljak, 28 jun 2010 22:14
Stanimir Trifunović, ranije, PETI ELEMENT
I dalje deskriptivni tekstovi.
Ana, vreme je za uzročno-posledične analize koje podrazumevaju rešenje.
Preporuke:
0
0
13
ponedeljak, 28 jun 2010 22:34
Goran Stankov ić
Ana piše direktno, ali se dosta kaže i između redova. Premijer u Kini, domaćin jasno kaže da o priznanju Kosova i Metohije nema ni reči. Stav Rusije jasan. Pitam ja sve vas koji koji se bavite Aninim člankom, jeste li svesni te činjenice? Nisam član ni jedne stranke, ali pozivam sve lidere da se IZJASNE o nacionalnim interesima Srbije, minimum ispod koga se ne može. Da se zahvale ambasadorima koji nervozno poručuju da je za njih to pitanje rešeno i da im stave do znanja da je to onda njihov problem. Da se izjasne o Zukorliću, koji traži da Bošnjaci, de fakto, naprave svoju državu, može biti i u okviru Srbije- za njih ćemo biti susedi i biće mira, pa će im to biti po meri. Pa ima li ikog od političara da mu predoči standarde Evrope o pravima i obavezama manjina u matičnim državama? Miting u Kruševcu poručuje o neophodnosti novih izbora. Političari dragi, recite koju o Srbiji, molim vas.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 29 jun 2010 00:50
dragan
Nista nije gotovo dok Srbi ne kazu da je gotovo. Ovo nisu devedesete, sada su tu Rusija, Kina, Indija, Brazil koji nece dozvoliti da ovo sa Kosovom prodje, jer ce onda proci slican scenario bilo gde na planeti. Kosovo je daleko od drzave, i od Srbije zavisi da li ce biti dosledna. Srbi imaju tapiju na Kosmet i to im niko ne moze oduzeti i osporiti, termocentrale obilic, kopove uglja, trepcu, obradivu zemlju... nije Kosovo na prodaju i za trgovinu, bar ne za prave Srbe koji nece odustati. A mrzitelji svega srpskog neka nastave sa pricom da je sve izgubljeno, oni ce ionako nestati nespremni na izazove i novu realnost.
Preporuke:
0
0
15
utorak, 29 jun 2010 04:25
Ultravisitor
Ako se Srbija zalaze za modernu pravnu drzavu, postojuci medjunarodno pravo i propise, onda je nuzno da se Srbija zalaze i za vladavinu prava u svojoj juznoj provinciji. To u prevodu znaci da je Srbija vlasnik poseda u svojoj provinciji na koji polaze iskljucivo pravo. Prihvatiti kradju vlastite teritorije kao nekakvu cesto spominjanu ''realnost'' znaci legalizovati kriminal i ozvaniciti da je i u ostatku Srbije vlasnistvo ''efemerna'' kategorija. Ko je dao pravo ovoj vladi Srbije da pregovara o ''podeli'' necega sto je stvoreno kroz vekove posotjanja srpske drzave i drustva? Ko moze, a i sme, Kosmet staviti na kantar? Trenutno stanje u Srbiji je tesko upravo iz razloga sto vlast nije u stanju da ostvari pravnu drzavu u svom okruzenju. Da li je zeli, to je posebno pitanje sto nije tema mog izlaganja. Uostalom, ova vlast radi na legalizovanju kriminala. Mnogi su primeri vidjeni a jedan od najflagrantnijih je ''podela'' Kosmeta. Jedan od skorijih primera legalizacije kriminala je Tadicevo krstenje lopova ''nepristojno bogatim''. Zatim, naknadno Tadicevo pozivanje istih da se oduze drzavi bar jednim mostom. Sta dalje pricati. Srbija cuti, a kada prica to je o nebitnom.
Preporuke:
0
0
16
utorak, 29 jun 2010 05:01
Dubravko
Zapazanja u vezi "fer" odnosa su vam maestralna.Izum vruce vode! Plasirana neistina o 3% srpskog zivlja na severu ne vidim kome bi isla u prilog. Radi istine da kazem da sever cini 78% ukupnog srpskog zivlja u pokrajni. NO nije mi za cilj da ispravljam vase podatke. U vecini se slazem sa vasim zapazanjima osim podcenjivanja zdravog intelektualnog tkiva srpskog zivlja na Kosovu (funkcionalno pismenih). Znam masu pametnih i pismenih ljudi koji nemaju prilika, ili im one nisu date, da dokazu sebe. Hocete reci da nije isto i u matici Srbiji? Hocete reci da nam je politicka elita toliko mudra i pismena da ovu zemlju pretvara u "malu Svajcarsku". Imate toliko stila koje nedostaje srpskom novinarstvu, nemojte ga trositi na traceve tipa "cudoviste sa jezera" ili 3% srpskog zivlja severno od ibra. Razmislite o vredjanju intiligencije nas koji smo kako tako naucili azbuku!
Preporuke:
0
0
17
utorak, 29 jun 2010 09:50
@@
Gospođa (ili gospođica )Ana Radmilović može biti defetista za sebe koliko hoće , pa i za druge u svojim tekstovima ali ne , ona to ne radi , ona potuljeno "kuva žabu" .
Preporuke:
0
0
18
utorak, 29 jun 2010 14:52
Dejan
Defetizam počinje sa tim što dosta sveta sasvim iskreno pita šta bi nas 6 miliona Srba sa 2 miliona Albanaca u državi.
To je već prećutno priznanje poraza.
Retko kome pada na pamet da pravna država ima sredstva da obuzda sve pokušaje cepanja države.
Možemo to da obuzdamo ako nema kao do sada spoljnog faktora.
Ako to znači da će 50000 ljudi biti u zatvoru zbog napada na ustavno uređenje, neka tako bude.
Nena zdravstvene zaštite i penzija dok se ne izmire obaveze po osnovu poreza i doprinosa. Isto važi za struju vodu i druge komunalne usluge.
Ako im se isplati da teraju inat. neka snose posledice. Ništa tu nije čudno, samo domaći prikriveni i otvoreni defetisti to ne razumeju.
Preporuke:
0
0
19
utorak, 29 jun 2010 17:33
Ultravoice
Famozna cifra od 2 miliona Albanaca na Kosmetu je prenaduvana laz, koja za cilj ima da manipulise kako nasim javnim mnjenjem (da ga obeshrabri stavljajuci ga pred naizgled veci i tezi izazov), tako i stranim (da poploca put za kasnije eventualne manipulacije brojem izbeglih iz pokrajine, koji bi opet sluzio kao deo pritiska na Srbiju).
Medjutim sada na Kosmetu nema 2 miliona Albanaca. Cenzusa naravno nije bilo, ali postoje indikacije o broju stanovnika. Prica se recimo o preko 350 hiljada kosovskih Albanaca koji su od 1999. na ovamo napustili pokrajinu i zavrsili po Evropi i Americi. Treba imati u vidu i da predratna populacija Kosmeta (koja je ocenjena na oko 1.9 miliona, sa neproteranom srpskom populacijom) nije mogla biti drasticno povecana bez nekakvog ekonomskog podsticaja. Zasigurno Albanci iz Makedonije i Albanije nisu pohrlili u ratom razorenu pokrajinu u kojoj vlada mafija, u kojoj ima manje posla nego sto ih ima u njihovim originalnim sredinama, i gde ipak vlada kakva takva nesigurnost u pogledu neresenog pitanja sa Srbijom. Pokazatelj su i razrusene, ili jednostavno prazne, kuce, pa i citava sela po Kosmetu. Da je Albanska populacija u pokrajini toliko povecala svoj broj od predratnog stanja (pored onih koji su u medjuvremenu otisli u inostranstvo), te kuce bi bile okupirane ili bi se izgradile nove. Malo je verovatno da Albanci ne zele da zive u tim kucama iz kojih su proterali Srbe, a mozete zamisliti kolika je realna gradjevinska aktivnost na Kosmetu sa 50% nezaposlenosti. Namece se zakljucak da broj ipak nije 2 miliona (ili 2.4 kako neki tvrde iduci jos dalje u naduvavanju), nego znatno manji.
Mislim da se Sarajevo, recimo, jos uvek nije vratilo na predratnu populaciju, a tamo je rat zavrsen 5 godina pre kosovskog, i BiH je pojam drzavnosti (i svega sto ono podrazumeva a sto utice na stvaranje uslova za zivot i habitaciju) u odnosu na "Kosovo". Slicni su primeri na svim ratom zahvacenim, "nesredjenim" prostorima u svetu. Kosmet nije izuzetak.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 29 jun 2010 23:17
Voja
Ovo je jedan od boljih autora na NSPM. Retko kada je shvaćena na pravi način (ni meni nije uvek jasno kako da protumačim njene tekstove) i od čitalaca često dobija isuviše negativne komentare. Ali stil joj je takav, surov ali nedefinisan, baš kao život Srba na Kosovu i Metohiji. Zato i na pravi način prenosi situaciju kakva zaista jeste.
Da bi neko Anine tekstove mogao da shvati na pravi način, mora da je upoznat sa situacijom u našoj južnoj pokrajni. U Aninim tekstovima nećete pročitati priče o kosovskim junacima, o tome kako će jednog dana sve doći na svoje mesto samo zato što će Rusija ili Kina zavladati svetom ili o tome kako "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova". U Aninim tekstovima ćete moći da pročitate realno stanje stvari na Kosovu i Metohiji - onako kako ga Srbi doživljavaju.
Mnogima koji ne znaju šta se na Kosovu i Metohiji dešava Anini tekstovi deluju defetistički. Potrebno im je da im neko kaže kako slobodno mogu da nastave čekanje na dan kada će se Kosovo prosto nekom magičnom slučajnošću da se vrati pod okrilje Srbije. Da im neko kaže kako se Srbi za budućnost Kosova i Metohije ništa ne pitaju i da je dovoljno da sedimo skrštenih ruku jer će da dođe neko sa strane i da nam reši probleme.
Prosto rečeno, neki čitaoci bi želeli da im neko stavi naočare obojene u ružičasto jer se tako bolje osećaju, neshvatajući da su upravo te naočare istinski defetizam. Ta ružičasta boja zamagljuje crvene lampice uzbune koje su od usijanja već počele da pregorevaju.
E, pa draga braćo i sestre, Ana nam upravo skida naočare obojene u ružičasto kako bismo jasno sagledali situaciju i zasukali rukave. Ana ne govori ništa drugo nego da se Kosovo ne brani mitovima, pričama i praznim floskulama kako "nikada nećemo priznati...". Kosovo se brani konkretnim delanjem.
Veliki pozdrav autorki, uz nadu da će me ispraviti ukoliko sam je (ipak) pogrešno shvatio.
Preporuke:
0
0
21
sreda, 30 jun 2010 09:53
gorštak
@Voja
E, pa draga braćo i sestre, Ana nam upravo skida naočare obojene u ružičasto kako bismo jasno sagledali situaciju i zasukali rukave. Ana ne govori ništa drugo nego da se Kosovo ne brani mitovima, pričama i praznim floskulama kako "nikada nećemo priznati...". Kosovo se brani konkretnim delanjem.
Na primer takvim kao što je klevetanje i proterivanje vladike Artemija, za čime treba da usledi ''obnova srpskih svetinja'' od strane zlikovaca koji su ih porušili, pa pregovaranje sa njima oko 1,05% teritorije i tako redom sve do potpune legitimizacije takozvane ''nezavisne države Kosove'', sa integrisanom srpskom manjinom koja će joj davati izgled multi-kulti tvorevine, onako kako to godi NATO-okupatorima. A sve onako ''konkretno'' i ''realno'', da se istopiš od miline.
Pa ćete nam onda isti taj ''realizam'' savetovati i kad se pokrene pitanje referenduma za ''nezavisnost Vojvodine'', pa za ''nezavisnost Sandžaka'', pa za ''nezavisnost Istočne Srbije'', pa za ''nezavisnost Zapadne Srbije'', pa za ''nezavisnost Beogradskog okruga''. U svim tim slučajevima ćemo mi ''patriJote'' biti ismevani od strane vas ''realista'', ako se budemo bunili protiv rasturanja sopstvene zemlje. Ne sumnjam da će se i tada nizati kolumne poput Radmilovićkinih sa virtuoznim obrtima koji će nam sugerisati da je navodno ''bolje vrabac u ruci nego golub na grani'' tj. prihvati i onu mrvu koju ti okupatori nude da ne bi ostao i bez nje. Takva logika je bedna i defetistička, ona ne predstavlja nikakav pravi realizam, nego najobičniji oportunizam, duhovnu slabost i kukavičluk. I u slučaju Kosova, kao i bilo koje srpske teritorije ''konkretno delanje'' znači istrajavanje samo na jednom: NAŠA TAPIJA - NAŠA TERITORIJA. I ako dušmani silom uzmu sve, s našim pristankom ne treba da uzmu NI MRVU. Samo pojedince i narode jake vere i nesalomivog duha Bog nagrađuje pobedama.
Preporuke:
0
0
22
sreda, 30 jun 2010 10:49
Dejan
@ Ultravoice
Imamo u Srbiji i na Kosovu demografski paradoks.
U Srbiji je 2007.god. rođeno 68000 dece, a umrlo 102000 ljudi. Srbija bez Kosova ima oko 7,7,5 miliona stanovnika.
U ovu cifru spadaju i broj rođenih u zajednicama bez problema bele kuge (Albanci iz Preševske doline, Bošnjaci, Romi).
Realna slika je da je mortalitet srpskog naroda oko 15 promila, jer smo "stara" nacija.
Paradoks je u tome što bismo sa 15 promila nataliteta bili na nuli, iako je to dobar i za Evropu visok natalitet.
Zaključak za Srbe je da fertilitet od 2,1 deteta nije dovoljan za prostu brojčanu reprodukciju, već pre negde oko 3 deteta. Za povećanje broja stanovnika trebao bi nam nemogući fertilitet od 3,5 do 4 deteta.
Kod Albanaca je obrnuto. Starih je malo. Verovatno je pola stanovništva mlađe od 21 godine. Tp znači da će oni doživljavati i nadalje eksplozivni rast jer mnogo mladih dolazi na red za brak i decu. Njima je za povećanje stanovništva narednih 20 godina dovoljno i 1,5 do 2 dece, a svi znamo da će oni opet da u proseku rode više od nas.
Zato i smatram da i pored emigracije njih ima 2 miliona na Kosovu.
Preporuke:
0
0
23
sreda, 30 jun 2010 11:05
Saša
Ključni nedostatak svih komentara vezanih za Kosovo i tamošnji srpski etnos je taj što se zaboravlja 250.000 Srba proteranih 1998-1999 (a da ne govorimo o onima koji su ranije morali da napuste Kosovo). Oni su u stvari glavna intelektualno-politička snaga koja može koliko-toliko parirati našim neprijateljima. Ti prognanici su u stvari i najsnažniji mogući argument koji može demokratska javnost Evrope prepoznati, a koji mi iz nekih nerazumljivih razloga još uvek (11 godina) nismo potegli. Nekome je to u interesu, a svakako Srbiji nije. Ti ljudi su ostali bez imovine i radnih mesta. Srbija izdvaja značajna sredstva da bi im pomogla umesto da taj teret prebaci onima koji su za to krivi, a to je MZ. Na Kosovu je možda ostala 1/3 Srba, ali je to uglavnom seosko stanovništvo.
Da me neko ne bi pogrešno razumeo, to su heroji koji žive na strašnom mestu. Najugroženiji narod u Evropi. Svaka im čast, ali ogromna većina lekara, profesora, inženjera, intelektualaca se morao spašavati ``glavom bez obzira`` u Junu 1999, i preko noći smo ih isključili iz borbe, uglavnom da ne bi smetali ambicijama pojedinaca. Kada bi smo ozbiljno na njih računali, mnogo toga bi i državi i kosovskim Srbima bilo lakše. Na žalost, nakon 11 godina veliko je pitanje da li bi se oni sada vratili, u kolikom broju, i na kakve zadatke.
Inače ovaj tekst je odličan šlagvort za razmišljanja, koliko smo sami doprineli sopstvenoj propasti (a i dalje doprinosimo).
Preporuke:
0
0
24
sreda, 30 jun 2010 12:15
Ljubitelj cirkusa
Niko ovde ne kritikuje Anu Radmilović zbog nekakve njene nejasne politike. Bilo čiju nejasnu politiku, novinar publici ne predstavlja nejasnim tekstovima
Dakle, kritikuju se njeni nejasni tekstovi i sugeriše joj se da, za dobre tekstove, nije dovoljno skinuti ljubičaste naočari, već i odabrati drugačije pero - nikako ljubičasto!
Preporuke:
0
0
25
sreda, 30 jun 2010 12:22
Voja
Gospodine, to što opisujete je upravo rezultat ružičastih nočara. I molim vas da mi ne podmećete ovakve stavove kakve mi podmećete. Konkretno delanje je upravo jačanje srpskih institucija na teritoriji KiM pogotovo južno od Ibra. Svi ste se uhvatili za severni deo Kosova i Metohije koji Ana lepo opisuje. Šta ćemo sa srbima ispod Ibra? Gde su srpske institucije tamo? U kakvim uslovima taj jadni narod dole treba da izdrži i da čeka da nam Kosovo padne kao zrela kruška? Da li ste upoznati sa situacijom Srba ispod Ibra? Njima ne preostaje ništa drugo nego ili da beže odatle ili da se asimiliraju. Da sam na njihovom mestu, napustio bih to parče teritorije i seo sa ostatkom Srbije da skrštenih ruku čekam neke Ruse, Kineze ili nekog trećeg u nadi da će se oni više pobrinuti o kosovskom pitanju od same Republike Srbije kojoj su puna usta Evrope dok svoje građane tretira kao nižu rasu.
Preporuke:
0
0
26
sreda, 30 jun 2010 13:19
gorštak
Gospodine, to što opisujete je upravo rezultat ružičastih naočara.
Ne, to što sam opisao rezultat je takozvanog ''realizma'' u svim njegovim modifikacijama tokom poslednjih dvadeset godina. Rezultat je podatnosti, inferiornosti pred neprijateljima i kukavičluka koji su posledica odsustva vere u Boga, jake nacionalne svesti i volje za pobedom.
I molim vas da mi ne podmećete ovakve stavove kakve mi podmećete. Konkretno delanje je upravo jačanje srpskih institucija na teritoriji KiM pogotovo južno od Ibra. Svi ste se uhvatili za severni deo Kosova i Metohije koji Ana lepo opisuje. Šta ćemo sa srbima ispod Ibra? Gde su srpske institucije tamo?
Ja se u svojim komentarima nisam ''uhvatio'' za severni deo Kosova, nego za čitavo Kosovo, koje mi ne pada na pamet da ga makar u svom umu delim, cepam i odvajam od Srbije. I objasnite, ali konkretno, šta podrazumevate pod ''jačanjem srpskih institucija''? Da li hoćete da kažete da će priznavanjem ''nezavisnosti Kosova'' srpske institucije dobiti šansu da tamo ''ojačaju''? Ako vi i Radmilovićka zaista verujete u to, pa onda nemate pravo nikome da pričate o ''ružičastim načarima''.
Da sam na njihovom mestu, napustio bih to parče teritorije i seo sa ostatkom Srbije da skrštenih ruku čekam neke Ruse, Kineze ili nekog trećeg u nadi da će se oni više pobrinuti o kosovskom pitanju od same Republike Srbije kojoj su puna usta Evrope dok svoje građane tretira kao nižu rasu.
Ne znam zašto stalno pominjete Ruse i Kineze. Ja se slažem da kosovsko pitanje ne može rešiti bukvalno niko osim samih Srba, ali na način čiji opis moderacija verovatno ne bi propustila, pa ćete ga se i sami dosetiti.
Preporuke:
0
0
27
sreda, 30 jun 2010 14:38
miodrag marinkovic
po ko zna koji put kazem; kvalitet rezonovanja autora je daleko ispod reputacije i mislim same ideje NSPM. Mene licno tera da svoje vreme za citanje potrosim na drugim mestima.
Preporuke:
0
0
28
sreda, 30 jun 2010 17:44
Ultravoice
Gorstak,
Mozda ja gresim jer nedovoljno poznajem autorkin predjasnji opus, ali na osnovu ovog teksta nisam stekao utisak da nam njena poruka da prihvatimo realnost zapravo govori da prihvatimo nezavisnost. Prihvatanje realnosti je zaista vrlo opasna floskula, jer je i neprijatelj koristi kao snazan (a snazan je onoliko koliko mi kao zajednica na koju se poruka odnosi prihvatimo da bude, to jest, koliko na nas utice ta manipulacija realnosti) argument da pokrene stvar sa mrtve tacke, u njihovu korist.
Ono sto je tu vrlo vazno je da uz "prihvatanje realnosti", prihvatimo da smo sami tvorci svoje sudbine, to jest, svoje realnosti. Euleks recimo, sada jeste realnost na Kosmetu, a nikako ne bi bio da mi nismo prihvatili takvu realnost. Drugim recima, da smo izabrali da ne dozvolimo uspostavljanje takve misije (a tada se to moglo uz podrsku Rusije i Kine na prvom mestu, koje su otvoreno rekle da su spremne da nas podrze do kraja u tome), realnost na Kosmetu bi danas bila bez Euleksa. U oba slucaja smo mi ti koji su znacajan faktor (u zametku odluke, ako ne i u celom procesu donosenja iste) za kreiranje sopstvene realnosti.
Sa tim u vidu se i slazem sa autorkom u pogledu ovog konstatovanja realnosti. Da bi na najbolji moguci nacin mogli da menjamo postojecu realnost, u neku novu, bolju za nas, treba prvo da je konstatujemo. Da vidimo gde sve skripi, sta sve mora da se zameni, sta je neodrzivo na terenu ako sklonimo politiku u stranu, sa cim mora odmah da se prestane jer pravi previse stete, itd. Ovo naravno vise vazi, i po prirodi stvari je vise usmereno na prosecnog izgubljenog Srbina, nego na prosecnog citaoca ovog sajta, koji ipak ima koliko toliko izgradjenu svest o problemu. Tako sam ja i citao tekst, kao da je napisan za sve Srbe, a ne za nas ovde na NSPM-u.
Preporuke:
0
0
29
sreda, 30 jun 2010 20:51
Slavka R.
Ovaj tekst kao da je pisala Borka Pavićević u boljem raspoloženju, ili Brana Crnčević u očajanju.
Preporuke:
0
0
30
sreda, 30 jun 2010 21:40
Vojimir
A da autorica ovog teksta nije i sama još jedan "projekat" ?
Preporuke:
0
0
31
sreda, 30 jun 2010 21:40
DŽon Šepard
Podela KiM je neizbežna, koliko god se mi ložili da do toga hoće-neće doći ili se izmišljale razne (pro)teze ili predviđale posledice, ili se dobronamerni stranci i šiptari natezali sa našim Vlastom.
Uostalom, Tarabići su to isprorokovali pre više od sto godina. :)
Druga je stvar DOKLE će to stanje da potraje. Nije nam dato da to za naših života sagledamo.
Preporuke:
0
0
32
sreda, 30 jun 2010 22:29
Voja
G. Gorštak, to što ste opisali nije plod realnog gledanja na stvari već rezultat nadanja da će bolje sutra samo po sebi doći. Ali u jednom se slažemo: Srbi u zadnjih par decenija nisu pokazali volju za pobedom jer su se svaki put povlačili da bi "spasili ono što se može spasiti", polazeći od toga da nisu gospodari svoje sudbine. Tome je svakako pomogla vlast koja konitnuirano radi protiv srpskih nacionalnih interesa.
Ja nigde nisam rekao da ste se VI uhvatili severnog dela Kosova, već da je opšte shvatanje u Srbiji tako. Evo, g. Šepard Vam je odličan primer.
Jačanjem srpskih institucija podrazumevam aktivnu ulogu republike Srbije na teritoriji svoje južne pokrajne. Aktivno ulaganje sredstava za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije lojalnih Republici Srbiji. Povratak proteranih. Otvaranje proizvodnih pogona. Uspostavljanje bezbednosnih struktura koje bi narodu južno od ibra omogućile da bez straha kažu "Nećemo da učestvujemo u projektu NDK!" umesto što podvijena repa klize ka asimilaciji. To su samo neki primeri jačanja institucija RS na teritoriji KiM.
Kineze i Ruse pominjem jer se u njih nadaju svi oni koji nisu zaslepljeni EU i/ili NATO-om. Rusija i Kina imaju svoje interese i nisu neki dobrotvorci koji će eto doći da rešavaju i naše probleme. Na srpskom je narodu da se sam izbori za svoje interese.
I za kraj, da ne budem pogrešno shvaćen: poreklom sam s Kosova i dobrim delom sam upoznat sa situacijom na Kosovu. Kosovo će za mene uvek da bude srpsko, da bude moje. Ali ovo što autorka teksta piše je realnost onih ljudi koji žive dole. Republika Srbija, čiji su oni građani, im je okrenula leđa i ponaša se kao da je Kosovo nezavisno i kao da ti ljudi ne postoje. Zato svoju kritiku usmerite ka državi koja vodi takvu politiku a ne Ani koja samo opisuje kako stvari stoje.
I pročitajte zadnji komentar Ultravojsa. Prilično dobro opisuje šta sam hteo da kažem.
Preporuke:
0
0
33
sreda, 30 jun 2010 22:31
Voja
G. Šepard, "podela KiM je neizbežna" jer su tako rekli Tarabići? Mi se za ništa ne pitamo. Jel' tako? G. Šepard, vi ste pravi primer čoveka s ružičastim naočarima.
Preporuke:
0
0
34
sreda, 30 jun 2010 22:59
Georgina
Dublji smisao mnogih napisa, studija i polemika saznavala sam tek po otkrivanju pravih biografija njihovih autora. Sva je prilika da je to ona karika koja nedostaje u odgonetanju serije članaka ove autorke na NSPM i u Pečatu, iz čijeg je redakcijskog sastava naglo povučena.
Preporuke:
0
0
35
četvrtak, 01 jul 2010 09:53
Jasna Simonović
Dejan, "Defetizam počinje sa tim što dosta sveta sasvim iskreno pita šta bi nas 6 miliona Srba sa 2 miliona Albanaca u državi"...
Uz dužno poštovanje naroda, zaista mislim da je to besmisleno i uvredljivo pitanje...(Samoupravljanje is gone, remember?)...
A čak i da je smisleno i pošteno, potpuno je irelevantno pred pitanjem šta nas 8 miliona ljudi da radi da bi živeli kao ljudi kad već 6 plus 2 miliona (ili samo 6 miliona, ili samo 2 miliona, ili samo "20" ili "8") ne znamo (ajd' da solidarno kažem svi, mada ne bi trebalo!)dalje od nacionalnih dvorišta i tuđih, da ne kažem grešnih kapija...
tako nekako
Preporuke:
0
0
36
četvrtak, 01 jul 2010 10:14
DŽon Šepard
G.Vojo i ostalima kojima "smeta" ta eventualna podela KiM.
Prvo, daleko od toga da nosim ružičaste naočari. Zni, nisam optimista. Nemam nijedan razlog da budem.
Da, Vi se, gospodo, ne pitate AMA BAŠ NIŠTA, kao i svi ostali obični ljudi koji žive tamo, žive ovde, pucali su više puta na iredentiste i teroriste i NATO-vojsku. Prinuđeni smo (od strane naših vođa) da samo to i činimo, tj. da gledamo bruku.
Eto, dajte Vi gospodo - KONKRETAN predlog šta biste SADA da uradite? Hoćete da protestno idemo dole kao "1389", motordžije ili Patrijarh pre par dana, na Gazimestan? Sjajno, idemo (bili smo!)... i to je SVE, otprilike. Zasada, velim.
Južni deo je opasan kao zmijsko leglo, pogotovo što se "zmije" sada "pare" i posebno su osetljive i lake na otrovu/obaraču.
Severni deo (šta god to značilo) ima sve šanse da postane JEDINA pobeda Srbije za zadnjih, gotovo 100 godina isključivih srpskih poraza.
Ako se ni to ne povrati, ode i Raška, Zukorlić je već opasniji nego nekada Rugova. Vranjska kotlina? Riza Halimi je možda naizgled inferioran, ali je u potaji još jedan iz onog klupka.
Ne, nećete mi pripisati defetizam, kada je makar jedna pobeda na vidiku. Možda je "pirova", ali je potencijalno JEDINA!
Da, Tarabići, tj. Mitar je to rekao, a prota Zaharije zapisao. Imam knjige od pre 30 i 70 godina, pisalo je i tada u njima. Daleko pre 1945., 1981., 1989. i 1999.
Preporuke:
0
0
37
četvrtak, 01 jul 2010 12:25
gorštak
@Voja
Jačanjem srpskih institucija podrazumevam aktivnu ulogu republike Srbije na teritoriji svoje južne pokrajine. Aktivno ulaganje sredstava za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije lojalnih Republici Srbiji. Povratak proteranih. Otvaranje proizvodnih pogona. Uspostavljanje bezbednosnih struktura koje bi narodu južno od Ibra omogućile da bez straha kažu "Nećemo da učestvujemo u projektu NDK!" umesto što podvijena repa klize ka asimilaciji. To su samo neki primeri jačanja institucija RS na teritoriji KiM.
Da, ali sve što ste pobrojali je nešto što NATO-okupatori očigledno ne dozvoljavaju. Oni su zajedno sa Šiptarima jednostavno golom silom uzurpirali deo srpske teritorije i sve što žele od nas to je da priznamo ''nezavisnost'' otetog. Manje ili više otvoreno Ana Radmilović nam svim svojim tekstovima sugeriše da je to nešto sa čime se moramo pomiriti. Da nije tako, zašto bi joj inače smetali ''ispadi'' pokreta 1389 i drugih ''patriJota'' na Kosovu, kojima se rugala s puno apetita, kao i drugima ''na braniku otadžbine'' ( njene reči iz ranijih tekstova ). Čitava ta antipatriJotska ironija jednostavno zvuči previše soroševski, kao što i njeni tekstovi deluju samo kao deo defetističke soroš-orkestracije kojom duh i volja naroda treba da se slomi i pridobije za unapred postavljeni cilj.
Zato svoju kritiku usmerite ka državi koja vodi takvu politiku a ne Ani koja samo opisuje kako stvari stoje.
Ja ne vidim suštinsku razliku između državne politike i Aninih teza. Mislim da i aktuelna država želi isto što i Ana ( da prizna nezavisnost Kosova ), samo što ne zna kako to da izvede, a da narod ne primeti. I Država i Ana, iako prividno suprotstavljeni, zapravo rade na istom.
Preporuke:
0
0
38
četvrtak, 01 jul 2010 12:40
Voja
G. Šepard, šta bi se desilo da se nakon proglašenja nezavisnosti 2 000 000 Srba pojavilo na Kosovu čisto kao demonstracija da nam je do te teritorije stalo? Šta bi se desilo da se 17 marta 2004-e isti broj ljudi spakovao i otišao tamo kao podrška onom narodu dole?
Severni deo Kosova i Metohije koji vi smatrate pobedom za mene nije ni uteha, a kamo li nešto veće.
I možda su Tarabići tačno opisali neke stvari, ali to me neće ubediti da ja nemam uticaja na ovaj svet i da trebam da se predam. Da tako razmišljam, još davno bih sebi skratio muke.
Preporuke:
0
0
39
četvrtak, 01 jul 2010 13:26
gorštak
@ DŽon Šepard
Podela KiM je neizbežna, koliko god se mi ložili da do toga hoće-neće doći ili se izmišljale razne (pro)teze ili predviđale posledice, ili se dobronamerni stranci i šiptari natezali sa našim Vlastom.
Uostalom, Tarabići su to isprorokovali pre više od sto godina. :)
Čitao sam i ja Tarabiće, ali se nešto ne sećam da su govorili baš o ''podeli Kosova''.
No, prema svedočenju domaćina kod kojih je proveo poslednje godine života, Starac Tadej ( za koga se zna da je bio prozorljiv i imao česta duhovna viđenja ), je doslovno rekao da će ''Kosovo ponovo biti srpsko'' i da na njemu ''neće ostati nijednog Šiptara i nijednog NATO-vca''.
Setio sam se i jednog zaboravljenog pisca koji se zove Đuro Damjanović koji je pre trideset godina objavio roman ''Zemunska hronika''. U tom romanu pojavljuje se nekakav čudni starac koji Srbima kaže: ''Potiskivaće vas jedan narod sa juga, ali to će biti početak njihove propasti''.
Ja sam ubeđen da su sadašnje šiptarske ''pobede'' zaista početak njihove propasti.
Nisu u pravu oni koji strepe od šiptarskog nataliteta. Mlade Šiptarke nisu isto što njihove majke i babe. Kao i mlade Srpkinje i njih je zahvatio pogubni talas modernizacije, i one bi radije da sede prekrštenih nogu po klubovima i love ''sponzore'', nego da rađaju po desetoro dece. Ni mladi Šiptari nemaju vrednoću, žilavost i čvrstinu svojih očeva i dedova, pretvorili su se u lakomislene skorojeviće i sebične individualiste, zamaštane snovima o lakom životu i bogaćenju preko noći.
Patrijarhalni moral, koji je predstavljao najveću snagu Šiptara ( što sam kod njih uvek poštovao ), kod mlađih generacija je potpuno erodirao ( na šta se žale i starije generacije Šiptara ) i to je taj ''početak njihove propasti''.
Naše je da kao narod pođemo putem preporoda, nezavisno od ma čega što čine i pričaju ''naši'' političari. Za razliku od Šiptara mi imamo svetosavlje s kojim se možemo dići iz mrtvih i postići sve što na prvi pogled izgleda nemogućim.
Preporuke:
0
0
40
četvrtak, 01 jul 2010 15:44
Saša
Podela KiM je neizbežna, koliko god se mi ložili da do toga hoće-neće doći ili se izmišljale razne (pro)teze ili predviđale posledice, ili se dobronamerni stranci i šiptari natezali sa našim Vlastom.
Gospodine Šepard, pre nekog vremen na NSPM je izašao tekst o ovome o čemu pričate. Bilo bi dobro da ga pročitate.
G. Šepard, šta bi se desilo da se nakon proglašenja nezavisnosti 2 000 000 Srba pojavilo na Kosovu čisto kao demonstracija da nam je do te teritorije stalo? Šta bi se desilo da se 17 marta 2004-e isti broj ljudi spakovao i otišao tamo kao podrška onom narodu dole?
Nije se desilo, te se nećemo (ja sigurno!) time zamajavati. Nemojte ni Vi.
Da ovde NSPM objavi (hipotetički) da doveče/sutra čekaju autobusi tu-i-tu, te da krenemo svi na KiM, ne bi li uradili to-i-to, znate li koliko ljudi bi se pojavilo? Manje nego što je u ovoj temi komentarisalo. Ok, dva-tri autobusa, koje bi iole dobronameran šiptarski/EU-službenik naterao da rade sklekove na "administrativnoj granici".
Stoga, spustimo se u realnost.
Preporuke:
0
0
42
četvrtak, 01 jul 2010 18:52
Ultravoice
Kao sto sam vec rekao, svi mi kreiramo svoju realnost, bili toga svesni ili ne. Zapamtite to gospodine Separd, jer je od kriticne vaznosti za resenje nase situacije.
Preporuke:
0
0
43
četvrtak, 01 jul 2010 20:03
Voja
G. Šepard, 2 000 000 Srba se nije okupilo jer svi sede u ružičastim naočarima i čekaju bolje sutra. Jedni misle da će ulaskom u EU svi problemi nestati, dok drugi čekaju da Rusi i Kinezi zavladaju svetom. E, to je defetizam. A Vi meni kažete da se spustim u realnost.
Realnost je takva da će Republika Srbija polako nestati, a posle nje i Srbi kao narod. Crvene lampice su se još odavno upalile. Uzbuna traje ali to nas ne tangira.
Kurdi, koji ni nemaju državu, imaju više uticaja na politiku koja se vodi u nekim zapadnim zemljama nego mi. Ali oni se bore dok mi čekamo.
Preporuke:
0
0
44
četvrtak, 01 jul 2010 20:47
Milo je
Tekst, na žalost nije ni blizu onih tekstova koje je autorka objavljivala tokom prošle godine. Više liči na kompilaciju prethodno napisanih, malo umotanih u oblandu, i serviranih na brzinu čitaocima. Ali, pobogu svi imamo svoje uspone i padove, ovo svakako nije pad ali na žalost nije ni uspon. Nij ništa. Verovatno zasićenje.
Međutim, komentari pojedinih čitalaca meni su zaista zanimljivi.
Preporuke:
0
0
45
četvrtak, 01 jul 2010 22:21
Odbrana i poslednji dani
Pretpostavljam da je ideja objavljivanja članaka Ane Radmilović u njihovom kvalitetu (koji nije sporan), ali najviše zbog toga što se u njima govori o licemerstvu aktuelne vlasti koja se deklarativno bori za očuvanje Kosmeta i Srba na tom Kosmetu, a u stvari ih svojim nečinjenjem "pušta niz vodu" u ruke mafijaških struktura iz Prištine. Problem je u tome što je ta ideja potpuno potisnuta i može se samo pročitati između redova, a glavni sadržaj predstavlja konstantno ubeđivanje da treba prihvatiti faktičko stanje i da je svaki srpski otpor na Kosmetu besmislen što jeste defetizam. Ovakve poruke u njenim tekstovima postaju dominantne.
Preporuke:
0
0
46
petak, 02 jul 2010 10:34
samo da kazem nesto
navikli ste da vas stalno "ohrabruju" pa ste poceli misliti da ste hrabri. nije ana tu da nas moralise,niti da nas demoralise. ana je jednostavno neko ko se usudio napustiti udobnost beograda na ushtrb neudobnosti kosova. priznajmo da nema takvih puno. cast i cosicu i svima pomenutim,ali oni nisu bili tamo.
svi vi koji smatrate da vas ana nije ohrabrila za vidovdan...blago receno delujete mi kao neko ko je ceo dan iscekivao jedan (najavljeni) film na tv-u,a rezija greskom pustila drugi. pri tom vam je zena kupila pogresno pivo. ma chisti peh.
ANA,BRAVO I NE ODUSTAJ!
Preporuke:
0
0
47
petak, 02 jul 2010 11:30
dulebg
Ne mislim da su problem Šiptari koje nije naselio neki od totalitarnih režima: Musolini, Tito ili NATO. A samo oni imaju pravo na boravak na KosMet-u. Ostali, ako su i dobili azil - dobili su ga u vreme terora u njihovoj zemlji, kasnije je bio red da se vrate.
Prema tome - kada razmišljamo o nacionalnoj strukturi na KosMet-u, za nas ne postoje osobe bez srpskog državljanstva.
.jpg)
De facto...lepo bi bilo da ne "kupuju nekretnine, poneki diplome a neki i radna mesta" jer to je "skupo" za svakog čoveka koje god nacije bio...
Lepo bi bilo da se "de jure" i "de facto" negde sretnu ....(šta će pod "svetiljkom", kad mogu "u zvezdi"...Al sam bistra, zar ne? To je zato što dolazim sa teksta o Holivudu, pa su mi se umešale filmske scene!)
Ana, baš mi se sviđa vaš članak ...Nekako je baš, po srpski, fer napisan...
A fer bi zaista bilo i da ljudi žive u nekoj državi, kao što reče Haradinaj, barem dok države globalno odumiru kao što smo učili u "Predvojničkoj obuci"...
I sve manje će biti srpski. To je de fakto tako.
De jure, Kosovo je i dalje deo Srbije. Dok god se neko ne dogovori da smo pristali na promenu granica. Od tog trenutka, ukoliko do podele uopšte i dođe, a sve izgleda kao da neće, onih 7 od 15 posto a 1,05 posto Republike Srbije – biće Srbija. Ostatak neće biti ništa.
Redakcija NSPM nije morala baš na sam Vidovdan da nam priušti ovaj Radmilovićkin defetizam, koji je već postao poslovičan. Mogla je umesto toga da postavi neki junačkiji tekst, da malo obodri pali srpski duh. ''To je de fakto tako'' ( da Kosovo navodno nije srpsko ) zaključuje ona samouvereno, reklo bi se i zlurado. Ana Radmilović zaboravlja da Istina nije ''zbir činjenica'' i da bilo koje ''de fakto'' nije nešto nepomerivo i nepromenljivo. I Bog učestvuje u istoriji, kao i mnogi razumu neobjašnjivi faktori koji čine da se dojučerašnje pobede za tili čas pretvaraju u katastrofalne poraze, što pokazuju primeri svih istorijskih osvajača. Sramotno je prema tome razmišljati o ''podeli Kosova'', pristajati na bedno cenkanje sa zlikovcima i osvajačima čak i oko većeg dela teritorije, a kamoli oko njene mrve( 1,05 %). Nemamo mi šta da pregovaramo oko teritorije koja je NAŠA ne samo ''de jure'' nego i ''de fakto'' u nekom višem smislu.
Danas sam gledao Šotrin ''Boj na Kosovu'', koji me je uprkos mnogim umetničkim i tehničkim propustima ispunio junačkim i plemenitim osećanjima ( za razliku od ovog Radmilovićkinog teksta ). Ih da je nekog Lazara i Obilića da pozovu kao pre šesto godina, iz ovih stopa bih se digao, i peške ako treba!
Sa cisto istorijskog stanovista samo 20-i vek nam je pokazao da su veliki i neocekivani prevrati moguci u svega nekoliko godina.
Zbog toga uzimam sebi pravo da "realnu malodusnost" teksta nazovem defetizmom.Kosovo je mit,srz nacionalnog identiteta,istorijski putokaz,sistem vrednosti.Ne moze se vagati,seci,prodavati.KOSOVO JE SRPSKO,bez obzira na istoriski momenat u kojem ga posmatramo.
Malodusnost je zarazna,ali su isto toliko zarazni borbenost i optimizam.
Reci gorku istinu nije defetizam, vec prvi korak ka prihvatanju iste od strane svih nas. Kad prihvatimo realnost radicemo na tome da je promenimo u svoju korist.
A realnost je takva da je 15% nase teritorije de fakto okupirano, sa de fakto minimalnim projektovanjem srpskog interesa (interesa srpske drzave) na tom delu teritorije. Realnost je da deo medjunarodne zajednice, mimo svih prava na kojima pociva ta ista zajednica, vec 20 godina radi na razbijanju bilo kakve ideje o suverenoj srpskoj, a ranije jugoslovenskoj, drzavi (ne zato sto nas mrze, vec zato sto takav razvoj dogadjaja odgovara mnostvu razlicitih manjih ili vecih, licnih ili kolektivnih, interesa). Realnost je da je mreza tih interesa jaca, veca i sira nego sto vecina nas spoznaje (iako projekcije svih tih uticaja vidimo u nasoj realnosti). To nije nikakva mitomanija, ili teorija zavere, to je uprosceno konstatovanje nasih okolnosti.
Sto vise tih stetnih interesa, ciji smo taoci i zrtve, prepoznamo, to ce nam cela slika biti jasnija a sa njom i razne mogucnosti da njome manipulisemo u nasu korist. Sto bolje polje poznajemo te interese, to cemo lakse manipulisati njima. Dakle u nasem je interesu da ih demistifikujemo. Primer bi mogao da bude uticaj koji CIA ima u celom projektu. Prvi interes te agencije na pitanju Kosmeta, je nesmetani trafiking i ditribucija heroina iz Afganistana ka Evropi. To je moguce sa kvazi narko drzavom Kosovo. To je cinjenica, i sto pre je prihvatimo pre cemo raditi na tome da hermeticki zatvorimo granice Crne Gore i Srbije za trafiking. Pored ociglednih benefita, takva akcija bi nanela znacajan udarac jednom interesu koji nas drzi kao taoce.
Trenutna politika Beograda nas vodi u pravcu koji autorka fenomenalno konstatuje, sto nikako ne treba stavljati njoj na dusu.
Nadam se da će posle ovako jadne i očajne generacije doći generacija kakva je bila na početku prošlog veka, ukoliko tako ne bude, nebitno, nećemo više ni postojati, i to ne samo na Kosovu.
Zapad vidi da su pogrešili i sad nas požurkuju da im legitimišemo njihovu otimačinu. Neka se oni u sopstvenom soku kuvaju bez industrije i u ovisnošću zapadne pomoći. Jednoga dana će Kosovo pasti u srpsko krilo kao zrela kruška.
U ostalom za bilo koje pregovore nemože se uzeti sadašnji status kvo, nego onaj pre proterivanja srba. Jer bi se u suprotnom njihov zločin samo nagradio.
Ana, vreme je za uzročno-posledične analize koje podrazumevaju rešenje.
To je već prećutno priznanje poraza.
Retko kome pada na pamet da pravna država ima sredstva da obuzda sve pokušaje cepanja države.
Možemo to da obuzdamo ako nema kao do sada spoljnog faktora.
Ako to znači da će 50000 ljudi biti u zatvoru zbog napada na ustavno uređenje, neka tako bude.
Nena zdravstvene zaštite i penzija dok se ne izmire obaveze po osnovu poreza i doprinosa. Isto važi za struju vodu i druge komunalne usluge.
Ako im se isplati da teraju inat. neka snose posledice. Ništa tu nije čudno, samo domaći prikriveni i otvoreni defetisti to ne razumeju.
Medjutim sada na Kosmetu nema 2 miliona Albanaca. Cenzusa naravno nije bilo, ali postoje indikacije o broju stanovnika. Prica se recimo o preko 350 hiljada kosovskih Albanaca koji su od 1999. na ovamo napustili pokrajinu i zavrsili po Evropi i Americi. Treba imati u vidu i da predratna populacija Kosmeta (koja je ocenjena na oko 1.9 miliona, sa neproteranom srpskom populacijom) nije mogla biti drasticno povecana bez nekakvog ekonomskog podsticaja. Zasigurno Albanci iz Makedonije i Albanije nisu pohrlili u ratom razorenu pokrajinu u kojoj vlada mafija, u kojoj ima manje posla nego sto ih ima u njihovim originalnim sredinama, i gde ipak vlada kakva takva nesigurnost u pogledu neresenog pitanja sa Srbijom. Pokazatelj su i razrusene, ili jednostavno prazne, kuce, pa i citava sela po Kosmetu. Da je Albanska populacija u pokrajini toliko povecala svoj broj od predratnog stanja (pored onih koji su u medjuvremenu otisli u inostranstvo), te kuce bi bile okupirane ili bi se izgradile nove. Malo je verovatno da Albanci ne zele da zive u tim kucama iz kojih su proterali Srbe, a mozete zamisliti kolika je realna gradjevinska aktivnost na Kosmetu sa 50% nezaposlenosti. Namece se zakljucak da broj ipak nije 2 miliona (ili 2.4 kako neki tvrde iduci jos dalje u naduvavanju), nego znatno manji.
Mislim da se Sarajevo, recimo, jos uvek nije vratilo na predratnu populaciju, a tamo je rat zavrsen 5 godina pre kosovskog, i BiH je pojam drzavnosti (i svega sto ono podrazumeva a sto utice na stvaranje uslova za zivot i habitaciju) u odnosu na "Kosovo". Slicni su primeri na svim ratom zahvacenim, "nesredjenim" prostorima u svetu. Kosmet nije izuzetak.
Da bi neko Anine tekstove mogao da shvati na pravi način, mora da je upoznat sa situacijom u našoj južnoj pokrajni. U Aninim tekstovima nećete pročitati priče o kosovskim junacima, o tome kako će jednog dana sve doći na svoje mesto samo zato što će Rusija ili Kina zavladati svetom ili o tome kako "Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova". U Aninim tekstovima ćete moći da pročitate realno stanje stvari na Kosovu i Metohiji - onako kako ga Srbi doživljavaju.
Mnogima koji ne znaju šta se na Kosovu i Metohiji dešava Anini tekstovi deluju defetistički. Potrebno im je da im neko kaže kako slobodno mogu da nastave čekanje na dan kada će se Kosovo prosto nekom magičnom slučajnošću da se vrati pod okrilje Srbije. Da im neko kaže kako se Srbi za budućnost Kosova i Metohije ništa ne pitaju i da je dovoljno da sedimo skrštenih ruku jer će da dođe neko sa strane i da nam reši probleme.
Prosto rečeno, neki čitaoci bi želeli da im neko stavi naočare obojene u ružičasto jer se tako bolje osećaju, neshvatajući da su upravo te naočare istinski defetizam. Ta ružičasta boja zamagljuje crvene lampice uzbune koje su od usijanja već počele da pregorevaju.
E, pa draga braćo i sestre, Ana nam upravo skida naočare obojene u ružičasto kako bismo jasno sagledali situaciju i zasukali rukave. Ana ne govori ništa drugo nego da se Kosovo ne brani mitovima, pričama i praznim floskulama kako "nikada nećemo priznati...". Kosovo se brani konkretnim delanjem.
Veliki pozdrav autorki, uz nadu da će me ispraviti ukoliko sam je (ipak) pogrešno shvatio.
Na primer takvim kao što je klevetanje i proterivanje vladike Artemija, za čime treba da usledi ''obnova srpskih svetinja'' od strane zlikovaca koji su ih porušili, pa pregovaranje sa njima oko 1,05% teritorije i tako redom sve do potpune legitimizacije takozvane ''nezavisne države Kosove'', sa integrisanom srpskom manjinom koja će joj davati izgled multi-kulti tvorevine, onako kako to godi NATO-okupatorima. A sve onako ''konkretno'' i ''realno'', da se istopiš od miline.
Pa ćete nam onda isti taj ''realizam'' savetovati i kad se pokrene pitanje referenduma za ''nezavisnost Vojvodine'', pa za ''nezavisnost Sandžaka'', pa za ''nezavisnost Istočne Srbije'', pa za ''nezavisnost Zapadne Srbije'', pa za ''nezavisnost Beogradskog okruga''. U svim tim slučajevima ćemo mi ''patriJote'' biti ismevani od strane vas ''realista'', ako se budemo bunili protiv rasturanja sopstvene zemlje. Ne sumnjam da će se i tada nizati kolumne poput Radmilovićkinih sa virtuoznim obrtima koji će nam sugerisati da je navodno ''bolje vrabac u ruci nego golub na grani'' tj. prihvati i onu mrvu koju ti okupatori nude da ne bi ostao i bez nje. Takva logika je bedna i defetistička, ona ne predstavlja nikakav pravi realizam, nego najobičniji oportunizam, duhovnu slabost i kukavičluk. I u slučaju Kosova, kao i bilo koje srpske teritorije ''konkretno delanje'' znači istrajavanje samo na jednom: NAŠA TAPIJA - NAŠA TERITORIJA. I ako dušmani silom uzmu sve, s našim pristankom ne treba da uzmu NI MRVU. Samo pojedince i narode jake vere i nesalomivog duha Bog nagrađuje pobedama.
Imamo u Srbiji i na Kosovu demografski paradoks.
U Srbiji je 2007.god. rođeno 68000 dece, a umrlo 102000 ljudi. Srbija bez Kosova ima oko 7,7,5 miliona stanovnika.
U ovu cifru spadaju i broj rođenih u zajednicama bez problema bele kuge (Albanci iz Preševske doline, Bošnjaci, Romi).
Realna slika je da je mortalitet srpskog naroda oko 15 promila, jer smo "stara" nacija.
Paradoks je u tome što bismo sa 15 promila nataliteta bili na nuli, iako je to dobar i za Evropu visok natalitet.
Zaključak za Srbe je da fertilitet od 2,1 deteta nije dovoljan za prostu brojčanu reprodukciju, već pre negde oko 3 deteta. Za povećanje broja stanovnika trebao bi nam nemogući fertilitet od 3,5 do 4 deteta.
Kod Albanaca je obrnuto. Starih je malo. Verovatno je pola stanovništva mlađe od 21 godine. Tp znači da će oni doživljavati i nadalje eksplozivni rast jer mnogo mladih dolazi na red za brak i decu. Njima je za povećanje stanovništva narednih 20 godina dovoljno i 1,5 do 2 dece, a svi znamo da će oni opet da u proseku rode više od nas.
Zato i smatram da i pored emigracije njih ima 2 miliona na Kosovu.
Da me neko ne bi pogrešno razumeo, to su heroji koji žive na strašnom mestu. Najugroženiji narod u Evropi. Svaka im čast, ali ogromna većina lekara, profesora, inženjera, intelektualaca se morao spašavati ``glavom bez obzira`` u Junu 1999, i preko noći smo ih isključili iz borbe, uglavnom da ne bi smetali ambicijama pojedinaca. Kada bi smo ozbiljno na njih računali, mnogo toga bi i državi i kosovskim Srbima bilo lakše. Na žalost, nakon 11 godina veliko je pitanje da li bi se oni sada vratili, u kolikom broju, i na kakve zadatke.
Inače ovaj tekst je odličan šlagvort za razmišljanja, koliko smo sami doprineli sopstvenoj propasti (a i dalje doprinosimo).
Dakle, kritikuju se njeni nejasni tekstovi i sugeriše joj se da, za dobre tekstove, nije dovoljno skinuti ljubičaste naočari, već i odabrati drugačije pero - nikako ljubičasto!
Ne, to što sam opisao rezultat je takozvanog ''realizma'' u svim njegovim modifikacijama tokom poslednjih dvadeset godina. Rezultat je podatnosti, inferiornosti pred neprijateljima i kukavičluka koji su posledica odsustva vere u Boga, jake nacionalne svesti i volje za pobedom.
Ja se u svojim komentarima nisam ''uhvatio'' za severni deo Kosova, nego za čitavo Kosovo, koje mi ne pada na pamet da ga makar u svom umu delim, cepam i odvajam od Srbije. I objasnite, ali konkretno, šta podrazumevate pod ''jačanjem srpskih institucija''? Da li hoćete da kažete da će priznavanjem ''nezavisnosti Kosova'' srpske institucije dobiti šansu da tamo ''ojačaju''? Ako vi i Radmilovićka zaista verujete u to, pa onda nemate pravo nikome da pričate o ''ružičastim načarima''.
Ne znam zašto stalno pominjete Ruse i Kineze. Ja se slažem da kosovsko pitanje ne može rešiti bukvalno niko osim samih Srba, ali na način čiji opis moderacija verovatno ne bi propustila, pa ćete ga se i sami dosetiti.
Mozda ja gresim jer nedovoljno poznajem autorkin predjasnji opus, ali na osnovu ovog teksta nisam stekao utisak da nam njena poruka da prihvatimo realnost zapravo govori da prihvatimo nezavisnost. Prihvatanje realnosti je zaista vrlo opasna floskula, jer je i neprijatelj koristi kao snazan (a snazan je onoliko koliko mi kao zajednica na koju se poruka odnosi prihvatimo da bude, to jest, koliko na nas utice ta manipulacija realnosti) argument da pokrene stvar sa mrtve tacke, u njihovu korist.
Ono sto je tu vrlo vazno je da uz "prihvatanje realnosti", prihvatimo da smo sami tvorci svoje sudbine, to jest, svoje realnosti. Euleks recimo, sada jeste realnost na Kosmetu, a nikako ne bi bio da mi nismo prihvatili takvu realnost. Drugim recima, da smo izabrali da ne dozvolimo uspostavljanje takve misije (a tada se to moglo uz podrsku Rusije i Kine na prvom mestu, koje su otvoreno rekle da su spremne da nas podrze do kraja u tome), realnost na Kosmetu bi danas bila bez Euleksa. U oba slucaja smo mi ti koji su znacajan faktor (u zametku odluke, ako ne i u celom procesu donosenja iste) za kreiranje sopstvene realnosti.
Sa tim u vidu se i slazem sa autorkom u pogledu ovog konstatovanja realnosti. Da bi na najbolji moguci nacin mogli da menjamo postojecu realnost, u neku novu, bolju za nas, treba prvo da je konstatujemo. Da vidimo gde sve skripi, sta sve mora da se zameni, sta je neodrzivo na terenu ako sklonimo politiku u stranu, sa cim mora odmah da se prestane jer pravi previse stete, itd. Ovo naravno vise vazi, i po prirodi stvari je vise usmereno na prosecnog izgubljenog Srbina, nego na prosecnog citaoca ovog sajta, koji ipak ima koliko toliko izgradjenu svest o problemu. Tako sam ja i citao tekst, kao da je napisan za sve Srbe, a ne za nas ovde na NSPM-u.
Uostalom, Tarabići su to isprorokovali pre više od sto godina. :)
Druga je stvar DOKLE će to stanje da potraje. Nije nam dato da to za naših života sagledamo.
Ja nigde nisam rekao da ste se VI uhvatili severnog dela Kosova, već da je opšte shvatanje u Srbiji tako. Evo, g. Šepard Vam je odličan primer.
Jačanjem srpskih institucija podrazumevam aktivnu ulogu republike Srbije na teritoriji svoje južne pokrajne. Aktivno ulaganje sredstava za poboljšanje kvaliteta života građana Srbije lojalnih Republici Srbiji. Povratak proteranih. Otvaranje proizvodnih pogona. Uspostavljanje bezbednosnih struktura koje bi narodu južno od ibra omogućile da bez straha kažu "Nećemo da učestvujemo u projektu NDK!" umesto što podvijena repa klize ka asimilaciji. To su samo neki primeri jačanja institucija RS na teritoriji KiM.
Kineze i Ruse pominjem jer se u njih nadaju svi oni koji nisu zaslepljeni EU i/ili NATO-om. Rusija i Kina imaju svoje interese i nisu neki dobrotvorci koji će eto doći da rešavaju i naše probleme. Na srpskom je narodu da se sam izbori za svoje interese.
I za kraj, da ne budem pogrešno shvaćen: poreklom sam s Kosova i dobrim delom sam upoznat sa situacijom na Kosovu. Kosovo će za mene uvek da bude srpsko, da bude moje. Ali ovo što autorka teksta piše je realnost onih ljudi koji žive dole. Republika Srbija, čiji su oni građani, im je okrenula leđa i ponaša se kao da je Kosovo nezavisno i kao da ti ljudi ne postoje. Zato svoju kritiku usmerite ka državi koja vodi takvu politiku a ne Ani koja samo opisuje kako stvari stoje.
I pročitajte zadnji komentar Ultravojsa. Prilično dobro opisuje šta sam hteo da kažem.
Uz dužno poštovanje naroda, zaista mislim da je to besmisleno i uvredljivo pitanje...(Samoupravljanje is gone, remember?)...
A čak i da je smisleno i pošteno, potpuno je irelevantno pred pitanjem šta nas 8 miliona ljudi da radi da bi živeli kao ljudi kad već 6 plus 2 miliona (ili samo 6 miliona, ili samo 2 miliona, ili samo "20" ili "8") ne znamo (ajd' da solidarno kažem svi, mada ne bi trebalo!)dalje od nacionalnih dvorišta i tuđih, da ne kažem grešnih kapija...
tako nekako
Prvo, daleko od toga da nosim ružičaste naočari. Zni, nisam optimista. Nemam nijedan razlog da budem.
Da, Vi se, gospodo, ne pitate AMA BAŠ NIŠTA, kao i svi ostali obični ljudi koji žive tamo, žive ovde, pucali su više puta na iredentiste i teroriste i NATO-vojsku. Prinuđeni smo (od strane naših vođa) da samo to i činimo, tj. da gledamo bruku.
Eto, dajte Vi gospodo - KONKRETAN predlog šta biste SADA da uradite? Hoćete da protestno idemo dole kao "1389", motordžije ili Patrijarh pre par dana, na Gazimestan? Sjajno, idemo (bili smo!)... i to je SVE, otprilike. Zasada, velim.
Južni deo je opasan kao zmijsko leglo, pogotovo što se "zmije" sada "pare" i posebno su osetljive i lake na otrovu/obaraču.
Severni deo (šta god to značilo) ima sve šanse da postane JEDINA pobeda Srbije za zadnjih, gotovo 100 godina isključivih srpskih poraza.
Ako se ni to ne povrati, ode i Raška, Zukorlić je već opasniji nego nekada Rugova. Vranjska kotlina? Riza Halimi je možda naizgled inferioran, ali je u potaji još jedan iz onog klupka.
Ne, nećete mi pripisati defetizam, kada je makar jedna pobeda na vidiku. Možda je "pirova", ali je potencijalno JEDINA!
Da, Tarabići, tj. Mitar je to rekao, a prota Zaharije zapisao. Imam knjige od pre 30 i 70 godina, pisalo je i tada u njima. Daleko pre 1945., 1981., 1989. i 1999.
Da, ali sve što ste pobrojali je nešto što NATO-okupatori očigledno ne dozvoljavaju. Oni su zajedno sa Šiptarima jednostavno golom silom uzurpirali deo srpske teritorije i sve što žele od nas to je da priznamo ''nezavisnost'' otetog. Manje ili više otvoreno Ana Radmilović nam svim svojim tekstovima sugeriše da je to nešto sa čime se moramo pomiriti. Da nije tako, zašto bi joj inače smetali ''ispadi'' pokreta 1389 i drugih ''patriJota'' na Kosovu, kojima se rugala s puno apetita, kao i drugima ''na braniku otadžbine'' ( njene reči iz ranijih tekstova ). Čitava ta antipatriJotska ironija jednostavno zvuči previše soroševski, kao što i njeni tekstovi deluju samo kao deo defetističke soroš-orkestracije kojom duh i volja naroda treba da se slomi i pridobije za unapred postavljeni cilj.
Ja ne vidim suštinsku razliku između državne politike i Aninih teza. Mislim da i aktuelna država želi isto što i Ana ( da prizna nezavisnost Kosova ), samo što ne zna kako to da izvede, a da narod ne primeti. I Država i Ana, iako prividno suprotstavljeni, zapravo rade na istom.
Severni deo Kosova i Metohije koji vi smatrate pobedom za mene nije ni uteha, a kamo li nešto veće.
I možda su Tarabići tačno opisali neke stvari, ali to me neće ubediti da ja nemam uticaja na ovaj svet i da trebam da se predam. Da tako razmišljam, još davno bih sebi skratio muke.
Uostalom, Tarabići su to isprorokovali pre više od sto godina. :)
Čitao sam i ja Tarabiće, ali se nešto ne sećam da su govorili baš o ''podeli Kosova''.
No, prema svedočenju domaćina kod kojih je proveo poslednje godine života, Starac Tadej ( za koga se zna da je bio prozorljiv i imao česta duhovna viđenja ), je doslovno rekao da će ''Kosovo ponovo biti srpsko'' i da na njemu ''neće ostati nijednog Šiptara i nijednog NATO-vca''.
Setio sam se i jednog zaboravljenog pisca koji se zove Đuro Damjanović koji je pre trideset godina objavio roman ''Zemunska hronika''. U tom romanu pojavljuje se nekakav čudni starac koji Srbima kaže: ''Potiskivaće vas jedan narod sa juga, ali to će biti početak njihove propasti''.
Ja sam ubeđen da su sadašnje šiptarske ''pobede'' zaista početak njihove propasti.
Nisu u pravu oni koji strepe od šiptarskog nataliteta. Mlade Šiptarke nisu isto što njihove majke i babe. Kao i mlade Srpkinje i njih je zahvatio pogubni talas modernizacije, i one bi radije da sede prekrštenih nogu po klubovima i love ''sponzore'', nego da rađaju po desetoro dece. Ni mladi Šiptari nemaju vrednoću, žilavost i čvrstinu svojih očeva i dedova, pretvorili su se u lakomislene skorojeviće i sebične individualiste, zamaštane snovima o lakom životu i bogaćenju preko noći.
Patrijarhalni moral, koji je predstavljao najveću snagu Šiptara ( što sam kod njih uvek poštovao ), kod mlađih generacija je potpuno erodirao ( na šta se žale i starije generacije Šiptara ) i to je taj ''početak njihove propasti''.
Naše je da kao narod pođemo putem preporoda, nezavisno od ma čega što čine i pričaju ''naši'' političari. Za razliku od Šiptara mi imamo svetosavlje s kojim se možemo dići iz mrtvih i postići sve što na prvi pogled izgleda nemogućim.
http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/hemendegs-u-miraz-eevropi.html
Nije se desilo, te se nećemo (ja sigurno!) time zamajavati. Nemojte ni Vi.
Da ovde NSPM objavi (hipotetički) da doveče/sutra čekaju autobusi tu-i-tu, te da krenemo svi na KiM, ne bi li uradili to-i-to, znate li koliko ljudi bi se pojavilo? Manje nego što je u ovoj temi komentarisalo. Ok, dva-tri autobusa, koje bi iole dobronameran šiptarski/EU-službenik naterao da rade sklekove na "administrativnoj granici".
Stoga, spustimo se u realnost.
Realnost je takva da će Republika Srbija polako nestati, a posle nje i Srbi kao narod. Crvene lampice su se još odavno upalile. Uzbuna traje ali to nas ne tangira.
Kurdi, koji ni nemaju državu, imaju više uticaja na politiku koja se vodi u nekim zapadnim zemljama nego mi. Ali oni se bore dok mi čekamo.
Međutim, komentari pojedinih čitalaca meni su zaista zanimljivi.
svi vi koji smatrate da vas ana nije ohrabrila za vidovdan...blago receno delujete mi kao neko ko je ceo dan iscekivao jedan (najavljeni) film na tv-u,a rezija greskom pustila drugi. pri tom vam je zena kupila pogresno pivo. ma chisti peh.
ANA,BRAVO I NE ODUSTAJ!
Prema tome - kada razmišljamo o nacionalnoj strukturi na KosMet-u, za nas ne postoje osobe bez srpskog državljanstva.